У животу детета, по схватању сеоске заједнице, најважнији је период непосредно након рођења, тачније првих четрдесет дана. Колико је поменути период пресудан и опасан, показују многи обичаји, прзноверице и магијске радње, чији је основни циљ заштита детета од злих утицаја природног, а још чешће натприродног порекла. Брижљиво испуњавање магијских радњи има пресудан значај, јер се верује да сваки, па и најмањи пропуст, може да изазове фаталне последице. Зато се чини све да се, пре свега, осигура опстанак, а онда и здрав напредак детета. Сматрало се да крстови могу заштитити кућу и чељад од болести. Са крстом се рађало и умирало. Крстови су прављени од дрвета липе, љјеске, од бадњег дрвета, од класја жита, од цвећа. Значењу и важности крста у њиховој супституцији божанствима говори и чињеница да су им се посвећивали и нарочити дани у години (Крстовдани).