О Музеју

Panorama Sirogojno

"Старо село" је музеј на отвореном у којем се приказује архитектура, унутрашње уређење зграда, начин привређивања и организација породичног живота људи брдско - планинских предела динарске регије.

Простире се на површини од 5 хектара и има око 50 објеката који су дислоцирани и пренети из околних златиборских села.

Prvo domaćinstvo  Glavna kuca

Први музеј на отвореном направљен је у Шведској 1891. године (http://www.skansen.se/sv). Идеја за формирање музеја јавила се као последица свe већег интересовања за традиционално сеоско градитељство и начин живота који су уочени на светским изложбама у Паризу и Бечу. Убрзо потом настао је велики број сродних културних средишта за очување и представљање традиције широм Скандинавије и западне Европе. У другој половини 20. века формирају се сродни музеји у источноевропским земљама, али и на другим континентима. Процес преношења, постављања и реконструкције златиборских брвнара у „Старом селу“, започет је према пројекту архитекте Ранка Финдрика и Републичког завода за заштиту споменика културе 1980. године. Иницијатива је потекла од организације домаће радиности из Сирогојна и остварена је упорношћу Добриле Васиљевић-Смиљанић, ангажовањем етнолога Босе Росић, надлежних републичких институција и многобројних сарадника.

Споменички комплекс цркве Светих апостола Петра и Павла из XVIII века и Музеја на отвореном стављен је под заштиту закона као културно добро - споменик културе од изузетног значаја.

У заштићеној целини, због даљег чувања и презентације, конституисана је 1992. године установа Музеја на отвореном која своју делатност обавља у складу са одредбама Декларације ICOM-а и основним поставкама европске скансенологије.

- See more at: http://www.sirogojno.zlatiborski.net/izgradnja-muzeja#sthash.R8mUQdU9.dpuf

Први музеј на отвореном направљен је у Шведској 1891. године (http://www.skansen.se/sv). Идеја за формирање музеја јавила се као последица свe већег интересовања за традиционално сеоско градитељство и начин живота који су уочени на светским изложбама у Паризу и Бечу. Убрзо потом настао је велики број сродних културних средишта за очување и представљање традиције широм Скандинавије и западне Европе. У другој половини 20. века формирају се сродни музеји у источноевропским земљама, али и на другим континентима. Процес преношења, постављања и реконструкције златиборских брвнара у „Старом селу“, започет је према пројекту архитекте Ранка Финдрика и Републичког завода за заштиту споменика културе 1980. године. Иницијатива је потекла од организације домаће радиности из Сирогојна и остварена је упорношћу Добриле Васиљевић-Смиљанић, ангажовањем етнолога Босе Росић, надлежних републичких институција и многобројних сарадника.

У заштићеној целини, због даљег чувања и презентације, конституисана је 1992. године установа Музеја на отвореном која своју делатност обавља у складу са одредбама Декларације ICOM-а и основним поставкама европске скансенологије.

Споменички комплекс цркве Светих апостола Петра и Павла из XVIII века и Музеја на отвореном "Старо село" 1983. године стављен је под заштиту закона као културно добро - споменик културе од изузетног значаја.

Комисија коју је оформила Влада Републике Србије и Национални савет за културу препознала је значај посла којим се ова институција бави, па је 2013. године Музеј проглашен за установу културе од националног значаја за Републику Србију.

У циљу одржања темељног настојања за очување и неговање културног наслеђа у категорији едукација и подизање свести, Музеј је добио посебно признање жиријa Европске уније у области културног наслеђа 2012. године за пројекат
„Куће Златибора од XIX века до данас“.

Демонтажа  Шиндра

Салаш  Плетење ограде